Иконе на стаклу биле су познате у Банату од средине 18. века до почетка 20. века.

Инв. број 330

димензије: 47 цм X 38 цм

Дародавац је Загорка Павловић из Уздина, чији су преци поседовали икону.

Насликана сцена Благовести приказује архангела Гаврила како саопштава Богородици радосну вест да ће за 9 месеци родити Христа, спаситеља света.

Икону је радио непознати мајстор „банатске“ школе.

Иконе на стаклу су биле познате у Банату од средине 18. века до почетка 20. века. Изузетне су по томе што су их самоуки сликари и свештеници често осликавали постојаним бојама у обрнутој перспективи, као у огледалу.

У Народном музеју Панчеву чувају се две иконе на стаклу.

Икона је слика на дрвету, платну, камену, или стаклу са ликом Исуса Христа, Богородице светитеља, анђела и разних религиозних догађаја из Светог Писма и историје Цркве. Ова слика искључиво религиозног садржаја присутна је не само у православним храмовима, већ и у домовима, где се осликан лик на икони поштује као заштитник породице и домаћинства. У 20. веку била је права реткост да српска кућа у којој се слави слава буде без иконе. Славска икона се по правилу ставља на источни зид почасне, главне просторије. Пред њом се обавља освештење водице за славу и пали кандило. Тада се икони окреће домаћин и заједно са гостима помоли за здравље и напредак присутних.

У неким јужнобанатским селима, поштовало се правило да се из куће која се напушта, због продаје, или пресељења, не носи икона. Био је обичај да нови власник куће преузима слављење свеца, чију је икону затекао у кући, а која не сме да се скида са зида. Тада дотадашња слава постаје преслава и празнује се под називом кућни светац, а то је заштитник породице која је сазидала кућу.

У селима је био обичај да се старе иконе не бацају , већ се односе на „водицу“, место где се поштује култ здраве, лековите воде, да тамо, на том светом месту настави да траје. С друге стране, купује се нова икона, кућног, тј. породичног свеца- заштитника.

Тако је вероватно и ова икона на стаклу са приказом Благовести замењена новом, настављајући да живи као значајан експонат у Музеју.