Збирку ликовних уметности чине три одсека: сликарство XVIII и XIX века, сликарство, скулптура и графика прве половине XX века и завичајни фонд савременог ликовног стваралаштва. Најстарија дела Збирке су слике Стефана Тенецког, уметника друге половине XVIII века, када је на овим просторима у оквиру Хабзбуршке монархије доминирао барокни културни модел манифестујући се у преовлађујућој црквеној уметности и друштву. Веома су заступљена дела деветнаестовековних аутора различитих стилских тенденција (неокласицизам, бидермајер, романтизам, реализам, академски реализам), најчешће иконе, портрети црквених личности и припадника оснаженог грађанства које преузима примат у друштву. Примери тога су слике Павела Ђурковића, Константина Данила, Јована Поповића, Новака Радонића, Стевана Тодоровића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Стевана Алексића и других.
У ХХ веку, најистакнутији ствараоци, Стеван Милосављевић, Милан Бутозан, Фрањо Радочај, Милош Вушковић, Стеван Чалић обликују међуратну уметничку сцену Панчева чинећи је веома живом и разноврсном, те им стога припада посебно место у Збирци.
Збирка примењене уметности је скоро у потпуности формирана откупом предмета са подручја Панчева, мањим делом путем поклона. Збирка садржи колекције намештаја (бидермајер, други рококо, историцизам), предмета занатско-уметничке производње од метала, стакла и порцелана (из радионица „Мајсен” и „Стари Беч”), и раритетну колекцију петролејских лампи (већином из радионица Пеште и Беча 19. века).
Легати Народног музеја Панчевa
Легаторско завештање је драгоцен вид обогаћивања збирке, не само квантитативно, већ и у смислу очувања вредности целине контекста приватне колекције или заоставштине из које предмети потичу. Народни музеј Панчево чува 4 легата: Легат Олге Смедеревац, Легат Стојана Трумића (поклон збирка уметникове супруге Јелене 1984. године), Зорана Петровића (1989) и хронолошки последњи пристигли – Легат Славка Павлова (1989) године.