Нумизматички орман, израђен од храстовог дрвета око 1880. године, историцизам; храстово дрво, токарење, резбарење; 200 х 120 х 60 цм; инв. бр. 75, одликује употреба стилског вокабулара епохе историцизма, са преовлађујућим елементима класицизма. Припада типу кабинет ормана специјализованог за нумизматички материјал.
Састоји се из два дела. Доњи базни део састављен је из три реда малих плитких фиока; са стране су постављена дубоко профилисана врата која захватају само део површине са фиокама. Врата кубуса базе су оивичена токареним стубовима, а у средишњем пољу представљен је мотив цвета у плитком дуборезном рељефу. Свака фиока ормана је накнадно нумерички означена. Горњи део је сличне конструкције уз разлику што су обе стране врата оивичене полуфигурама, а у медаљону средишњег поља, уместо орнамента цвета,изведени су ликови владара, царевa Светог римског царства, преузети са приказа на аверсу кованог новца (на левој страни Ото II, на десној Хајнрих VI). Монограм се налази при врху ормана у средишњем овалном пољукартуша између конзола са лављом главом.Чине га преклопљена латинична слова Hи W, иницијали истакнутикао знак власништва и вероватно директне поруџбине израде од стране Хуга Вајферта,сина чувеног панчевачког грађанина, пивара Игњаца Вајферта, а брата још познатијег индустријалца и банкара Георга – Ђорђа.Запамћен је у историографији и сећању заједнице као пасионирани нумизматичар, колекционар старина – зачетник збирке породице Вајферт, и несуђени наследник пиваре у Панчеву.
Предмет је путем наследства доспео у власништво др Георга Елмера, кустоса Нумизматичког кабинета Уметничко-историјског музеја у Бечу, Хуговог унука.После II светског рата орман је преузела Државна управа народних добара, као новоосновани орган с намером да плени имовину немачких држављана, лица немачке народности, ратних злочинаца, неприсутних лица и/или одведених у заробљеништво, у циљу стварања услова за бржу економску обнову Југославије. Приликом сакупљања књига и намештаја за Градску библиотеку 1949. године, тадашњи управник др Миховил Томандл пронашао је ормани пренео га изУправе народних добара уступивши га као репрезенативни комад намештаја Градском музеју.
Од тада јенумизматички орману власништву Народног музеја Панчево и поседује други статус, симболички задобијен новим, музеолошким контекстом – покретно културно добрo из Збирке примењене уметности Одељења за историју уметности.
У орману су пронађене мале кутије за новац са цедуљама које садрже пописни број, име владара (понегде назив династије) за чијих владавина је новац искован, земљу порекла и годину ковања. Нека будућа анализа овог материјала дала би нам дубљи увид у природу збирке или бар природу ових налаза унутар кабинет-ормана. Првим погледом записа на цедуљама, ипак, увиђа се да је претежно био заступљен деветнаестовековни новац.
Од примарног контекста употребе када је његово „егзистирање“ било везано за породицу Вајферт и њене наследнике, као обележје елитног статуса и луксуза, преко археолошког контекста у магацинском простору међу мноштвом безимених предмета – народних добара до открића – идентификације музеалности на основу историјске вредности, аутентичности и естетских својстава, нумизматички орман исцртава један могући животни круг потенцијалног музејског предмета – музеалије до доспећа у музеолошки контекст.
Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 2015. године.
