  |
 |
У организацији Музичког центра Панчево и Народног музеја Панчево, у суботу 30. јануара, од 18 часова, одржаће се прво од низа планираних поетских вечери, под називом "Поезија у Музеју".
Други светски рат донео је Југославији велика разарања, страдање становништва, избеглице. Нове, социјалистичке власти одлучиле су после рата, 1945. године, да организују планску колонизацију из пострадалих и сиромашнијих крајева у Војводину. Земљишни фонд створио се аграрном реформом и одласком знатног броја Немаца. Хиљаде колониста из Босне и Херцеговине, Централне Србије, Хрватске (Лика, Банија, Кордун, Далмација), Македоније и нешто мање из Црне Горе стигло је у Банат. Досељеници у новој средини су добили земљу, кућу са помоћним објектима, покућство, алате и храну до следеће жетве. После првог културолошког шока и тешкоћа око аклиматизације, Црногорци су се постепено привикавали на нову средину. Држава им је обезбедила стручне курсеве из области ратарства, едукацију у радним и занатским задругама и описмењавање. Црногорске породице које су стигле у Банат, са собом су донеле свој дијалекат, обичаје, моралне норме, предања, фолкор, ношњу, исхрану. Држава је планску колонизацију окончала 1948. године. Након тога миграције становништва из једних у друге крајеве настављене су у приватном аранжману. Поред економских разлога и жеље за бољим животом најдоминантнији мотиви за пресељење били су школовање, женидба- удаја, спајање са породицим. Број досељеника из Црне Горе у Србију и Банат рапидно је растао. Већина је успела добро да се снађе, заврши разне школе, факултете, оствари успешне каријере. Са локалним староседеоцима, Лалама, добро су живели. Једни од других су учили и помало се мењали. Међутим, распад СФРЈ, рат и политичка размимоилажења донели су многе промене. На пописима од 2002. године број грађана у Банату и Србији који се изјашњавао као Црногорци знатно се смањио. Посебно се тај тренд наставио после одвајање Црне Горе од заједнице са Србијом. С друге стране почела су да се организују многа црногорска удружења у Србији, Војводини, Банату са циљем да се сачувају и промовишу интереси црногорске заједнице и њених културних и етничких вредности.
Прича о феномену гоблена, чувеном Вилеру, техникама израде, али највише о мотивима и причама везаним за популарне представе на гобленима. Уз изложбу мозаика са представама суперхероја попут Супермена, Бетмена или Тора, а у договору са аутором изложбе, штампали смо за посетиоце пригодне разгледнице, које сваки посетилац може добити, уз малу донацију. Акцију смо назвали "Једна разгледница - Једна донација". Донације су намењене малој Мињи Матић, која се бори за живот, а за лекове и даље лечење потребан су велика материјална средства. Добро дошли и хвала на помоћи!