Географске црте и историјске чињенице повезале су народе словенске, германске и угро-финске породице, са другим етничким групама, чији су слојеви имали удела у процесу формирања културног идентитета јужног Баната. Полиетничка структура на овим просторима је сложена, а чине је: Срби, Румуни, Словаци, Мађари, Немци, Македонци, Хрвати, Црногорци, Роми и други. Сваки етнос на овом подручју, поред уочљивог културног заједништва, носи своје особености проузроковане специфичним етнопсихолошким набојем, чији се корени налазе у њиховој аутентичној народној култури.

Етнолошко одељење Народног музеја бави се проучавањем материјалне културе, друштвеним животом, привређивањем и духовним обичајима везаним за животни циклус (рођење, свадба, смрт, годишњи обичаји) народа који живе на овом простору.

Почеци рада одељења везују се за време одмах после II светског рата, када је спорадично прикупљан етнолошки материјал. Систематски рад на прикупљању документације почиње 1952. године. До данас је сакупљено 2.948 предмета који су сврстани у збирке и мање колекције.

Етнологија јужног Баната заступљена је збиркама из области сточарства, земљорадње, виноградарства и појединих заната који су повезани са земљорадњом, израдом покућства, грађевинарством, исхраном, текстилом и одевањем.

У оквиру занатске збирке издваја се предмет од изузетног значаја, оковано стабло са клиновима, које симболише праксу свечаног чина стицања мајсторског звања и сведочи да је град био значајан занатски центар са јаком еснафском организацијом. У прилог томе говоре и артикуле за калфе као и богата колекција застава еснафа.

Значајну музеолошку вредност представља и збирка текстила са колекцијама народних ношњи, тканих предмета (ћилими, прегаче, торбе), и белог веза (постељно рубље, пешкири, столњаци).

Од вунених текстилних израђевина, у стилском и естетском погледу, издвајају се ћилими, на којима су примењене традиционалне технике ткања и орнаментисања. Народне ношње које су значајан кључ за откривање и разумевање етничких и културолошких особености, својом разноликом орнаментиком, техником израде и бојама, изражавају осећај за лепо, што достиже највећи уметнички израз у златовезу.

Као депаданс Музеја урађен је ентеријер родне куће Михајла Пупина у Идвору. Покућство ове банатске куће са оригиналним детаљима, заједно са огњиштем и употребним детаљима, дочарава стилску хомогеност ентеријера који је употпуњен декоративним текстилним предметима по угледу на шири ареал панонског простора.

Током свих година рада Народног музеја стручњаци етнолози су приредили низ тематских изложби. Међу њима су: Народна керамика, Риболов на Тамишу, Пешкир у традиционалној култури, Чипка и вез, И створи жена ћилим, Штампарија Магистрат, Банатски сватови, серија Етно Базара, Оглавља жена Јужног Баната, 220 година занатства у Панчеву, итд.