Изложба Присуство бави се свесношћу да је живот могућ само у садашњем тренутку. Радови истражују однос материје, светлости и простора, стварајући визуелне структуре које позивају на фокус и присутност. Сваки рад позива посматрача на повратак из прошлости и будућности у садашњи тренутак. Присуство поставља питање где смо заиста присутни у мислима или реалном животу. Да ли смо емоцијама у прошлости, која је минула и као таква не постоји или смо пак у будућности, која још није дошла и самим тим такође не постоји? Оно што заправо постоји у категорији времена у нашим животима је садашњи тренутак. Овде и сада је једино место где се живот одвија, поље истинске креативности – вечити садашњи тренутак.
Нека изложба Присуство буде позив свима нама на свесно бивсвовање, где једино можемо живети и стварати.
Злато је носилац светлости и идеје трајног, непромењивог принципа. Плава боја симболише дубину, слободу и простор тишине. Геометрија, једноставна и обликовно сведена, по значењу је симболичка и слојевита. Место је сусрета ума и материје, духовног и физичког, коначног и бесконачног.
Лидија Живковић, аутор
„Интимна истраживања односа доживљеног и транспонованог, испитивања форми и значења, прочишћавања светлом и водом остварених кроз визуелне игре простора и линија, у композицијама високе естетике – чине рецентни опус свестране уметнице Лидије Живковић.
Лидија нас уводи у софистицирани свет апстрактно-асоцијативих призора доминантних златних тонова. Златна боја је битан чинилац њених радова јер је препознатљив израз њеног сензибилитета, као и одраз вибрирања животног. Она је и знамење Сунца, хармоније, моћног и топлине, а динамичним текстурама на сликама створен је осећај треће димензије и појачана тематика слободе и ослобађања, будности и присутности.
Трагање за светлом, које није само физичка светлост него и духовна присутност, сагледавамо у делу поставке са сликама које богатством промишљеног линијског ткања и варијација фрагмената флуидних апстрактних форми, као и умножавањем и свођењем…дају ново виђење просторно-временских артикулација. Стрпљиво грађеним композицијама, Лидија поставља универзална питања. Континуирано присутан дуализам у њеном стваралаштву није изненађење. С једне стране – то је сликарство изузетне осећајности, а са друге – оно је конструктивно и јасно. Лидија је по образовању архитекта тако да се тај код организације и конструкције подразумева…али је суштинска сензибилност колора и композиција прожимања форми – превладала и на рецентној поставци.“
Извод из рецензије
Маја Живановић, ликовни критичар
